Druga šansa

Asideescucharla Leave a comment

Kada razmislim koliko puta sam u životu poželela drugu šansu i koliko puta sam je dala nekome, velika je razlika. Mislim da je svako u jednom periodu svog  života želeo drugu šansu. Drugu šansu da ispravi svoje greške. Drugu šansu da dokaže da će biti bolja osoba, bolji čovek. Mnogi ljudi ne daju druge šanse jer nisu prošli kroz tu agoniju kada je njima trebala. Taj teret koji nosimo u sebi, ta želja da neko ceni trud i da vidi da znaš da si kriv. Imala sam takav dogadjaj u ovom svom ne tako iskusnom životu za svoje godine, ali prošla sam mnogo. U vezama devojke su promenljivog ponašanja, jedan dan je sve uredu, drugi dan je sve naopako. To se najčešće vezuje za devojke koje su prethodno propatile i prošle kroz grozne dane, mesece, godine veze koja je bila loša po njih. Kada si sa osobom koja te uzima za gotovo, koja ne ceni to što si samo tu, ne ceni tvoje prisustvo. Kada se ti zaljubiš toliko da ništa loše ne vidiš, kada vidiš samo tih nekoliko dobrih i lepih stvari u toj vezi. Kada ga braniš. Braniš ga od svake ružne reči, sve poričeš, za tebe je on taj, za tebe je on najbolji. Ali kada padne mrak, kada dodju te ne noći kada se zavučeš u krevet i plačeš i jedino što tada želiš je da si srećan. Ali sreće sa takvim čovekom nema. Nema. Naidješ na nekog mnogo boljeg, koji te sluša kada govoriš šta ti se lepo desilo taj dan, sasluša te kada imaš problem, dovoljan mu je samo tvoj osmeh da mu dan bude veseo, prihvati te takvu kakva jesi, drži te kao malo vode na dlanu, pazi te, kaže ti da te voli a to iskreno misli…Takve osobe je teško naći. Takvih osoba je malo dan danas i kad je nadjete nemojte nikako da ih ispuštate. Devojke koje su prošle kroz godine i godine loše veze, kroz mračan period i nadju nekog ko je dobar i divan prema njima, ne shvate to odma. One su navikle na loše. One su jako ranjive. One ne veruju svemu što im iskreno kažete za njih. One se plaše da udju u dublju vezu, da ne bi prošle kroz istu stvar opet. One se jednostavno plaše. Plaše se da se sve to ponovi. U takvim trenutcima one odbijaju od sebe svakog ko pokuša da im se približi, postaju one kao ti ljudi koji su je povredili. Rade slične ako ne i iste stvari kao što su i njima radili. One žude za osvetom, ali pogrešnom osvetom. Pogrešnim ljudima se svete ali to kasno shvate i izgube takvu osobu. Ali shvate, ako ništa drugo shvate svoju grešku. Jeste kasno, jeste kasno za popravljanje grešaka, ali takve devojke treba razumeti. Razumeti kroz šta su prošle, razumeti ogorčenost njihovu. Kako se to završi?
Završi se tako što opet se zavlače u krevet kada padne mrak, i plaču, pate. Sve im se ponovo dogadja, ali sada njihovom krivicom. Zašto opet? Zar sve ono nije bilo dovoljno? Tu se odlučuje da li ćete ustati na noge i popraviti svoje greške, ako ništa drugo barem pokušati. Niko ne greši kad barem proba. Proba da se popravi, proba da vrati izgubljeno. U tom trenutku osetiš se jos gore nego onda, i sebi govoriš: “Ja sam zalužila loše, meni ne treba neko tako dobar”. A zašto tako kažeš, zašto tako govoriš, jer se osećaš odvratno. Taj osećaj je neopisiv. Pokušaš i nadaš se da ćeš je dobiti. Da ćeš dobiti drugu šansu. Pokazati kakav si ustvari, dati ljudima priliku da te upoznaju takvu kakva jesi, da se ne plašiš, nego da jednostavno uživaš dok traje.
I nikada ne zloupotrebiš tu šansu, jer…malo je ljudi koji će ti je dati.

To je uopšteno o par stvari iz mog života, kroz koja dešavanja sam ja prošla, i uvek treba misliti o tome kako se vi osećate, ali i kako se vama drage osobe osećaju. Uvek mislite o sebi ali isto tako i o drugima, o ljudima koje volite. Nema ničeg lepšeg nego kada dobijete šansu, drugu šansu, i uživate u svakom trenutku nje.